Većina vozača će reći da je lako voziti autoputem. Ali da li je baš tako?

 

Šta je autoput?

Autoput je vrsta saobraćajnice koji je dizajnirana za brzo i sigurno kretanje motornih vozila, kao što su automobili, kamioni, autobusi, motorcikli, dok je je kretanje pešaka, biciklista, zaprežnih vozila, traktora i druge poljoprivredne mehanizacije strogo zabranjeno.

Autpututevi povezuju udaljene lokacije kao što su veći gradovi, značajni industrijski centri, poznata turistička odredišta i slično. Autputevi  su najbrži i najefikasniji način da se stigne do neke destinacije. Ukoliko se vozači pridržavaju pravila i uslova na putu, vožnja na njima je veoma prijatna i bezbedna.

Od drugih vrsta puteva autputevi se razlikuju po sledećim karakteristikama:

• Imaju veći kapacitet za protok saobraćaja – mogu da prime veliki broj vozila
• Imaju više saobraćajnih traka
• Na njima se razvijaju veće brzine
• Trake za vozila koja se kreću u suprotnim smerovima su fizički razdvojena betonskim ili metalnim ogradama ili zelenim pojasom
• Zbog razdvojenosti traka, vozila koja dolaze iz suprotnog pravca ne zaslepljuju vozače svojim farovima
• Na autoputeve se izlazi i ulazi preko posebnih rampi i raskrsnica na dva ili više nivoa
• Nagibi i radijusi krivina na ovim saobraćajnicama su veoma blagi
• Na većini autoputeva vožnja se naplaćuje
• Autoputevi su označeni posebnim saobraćajnim znacima i oznakama
• Na autoputevima je zaboranjeno zaustavljanje vozila osim u hitnim situacijima. Autobusi i taksi vozila ne smeju da primaju i iskrcavaju putnike na autputu, a za odmor vozača i putnika postoje posebna odmarališta i parkinzi,

Brzine na autoputevima

Na autoputevima se vozi veoma brzo, ograničenja su od 120 km/h pa naviše. Pri tim brzinama vreme za reakciju je vaoma kratko, tako da i najmanje greške mogu da imaju ozbiljne, pa i fatalne posledice. Stvari se odvijaju veoma brzo, vozači moraju u deliću sekinde da reaguju na iznenadnu opasnost - da li da ubrzaju ili da zakoče, da izbegnu opasnost sa leve ili sa desne strane i slično. Ona preporuka početnicima i mladim vozačima da je bolje da ne izlaze na autoput dok ne steknu malo iskutva, nije bez razloga, baš iz ovih razloga.

Ono što se manje zna, je da na autoputevima (doduše ne baš na svim) postoji i ograničenje za sporu vožnju. Smatra se da ako neko vozi previše sporo ugrožava bezbednost i policija može da ga isključi iz saobraćaja. Ako vam je vozilo nesigurno, staro  i previše sporo za vožnju autoputem, bolje da iznajmite brži i sigurniji automobil.

 

Trake na autoputu

Osnovno u vožnji autoputevima je izabrati pravu traku i voziti u njoj. Pravilo je da sporija vozila voze desnom trakom, dok su bržima namenjene ostale trake sa leve strane (dve, tri ili više, zavisi od širine autputa). Najsporija vozila, teški šleperi i autobusi treba da voze krajnje desnom trokom.

Trake na autoputevima su označene belim isprekidanim linijama. Kada linija pređe u punu i neprekidnu, to znači da se preko nje ne sme prelaziti.

Preticanje se vrši levom trakom. Pre nego što se krene u preticanje sporijeg vozila potrebno je dati levi žmigavac. Kada završi preticanje, vozilo treba što pre da se vrati u svoju traku. Kada se vrši preticanje obavezna je upotreba retrovizora kako bi se proverilo da li neko otpozadi već kreće u preticanje. Vozači koji ne koriste često autoputeve će se možda iznenaditi time što ogledala treba da se koriste možda i češće nego pri gradskoj vožnji

Na većini autputeva krajnje desna trake se zove zaustavna traka i služi za vanredna zaustavljnja - zbog kvara na vozilu ili problema u toku vožnje. Na autoputevima se vozi izuzetno brzo i veoma je opasno je motati se oko vozila. Ako je zaustavljanje apsolutno neophodno, vozač i putnici treba da se udalje od vozila i da sačakaju pomoć.

 

Ulazak i izlazak sa autoputa

Na autoput se ulazi i izlazi preko raskrsnica koja su u dva ili više nivoa (rampe), kako se pravci kretanja ne bu ukrštali. Tako su konstruisani da vozači imaju dovoljno vremena da razviju potrebnu brzinu i da što manje smetaju drugim vozilima. Vozilo koje se uključuje ne treba da se zaustavlja, nego samo da prilagodi svoju brzinu kako bi se bezbedno uključilo u saobraćaj.

Ako vozač napravi grešku i propusti svoj izlaz, ne može da se vrati polukružnim manevrom, nego mora da nastavi do sledeće raskrsnice. Zato treba pažljivo gledati saobraćajne znake, kako bi se na vreme pripremio.

Pametni autoputevi

Pametan autoput je vrsta autoputa na kome se koristi moderna tehnologija koja ima za cilj da poboljša protok saobraćaja, da smanji gužve i zastoje i da poboljša bezbednost putovanja. Na ovim saobraćajnicama su postavljenje kamere, merači brzina i digitalni bilbordi koji pružaju informacije vozačima o dozvoljenoj brzini, mogućim radovima, saobraćajnim nesrećama, zastojima, itd. Saobraćaj se prati i upravlja u centralnom komandnom mestu. Operatori u njima  u zavisnosti od uslova na putu, vremenskih prilika, zastoja, saobraćajnih nesreća, preko digitalnih panela šalju informacije vozačima koje izlaze i ulaze da koriste, kojom brzinom da se kreću, itd.

 

Završna reč

Na kraju možemo da zaključimo da se na autoputevima vozi udobnije, brže i sigurnije. Za iskusne vozače vožnja je ipak lakša na njima, početnicima se ne preporučuje da odmah krenu da ih koriste. Razlog su velike brzine koje mogu da budu opasne. Isto tako, vožnja autputevima je daleko lepša i bezbednija ako se putuje novim, bržim i sigurnim vozilima. 

Ako treba da vozite autoputem, potražite svoje idealno vozilo u našoj ponudi!

slike https://www.pexels.com/search/highway/

---

Tagovi: Vožnja autoputevima | autoputevi | voziti po autoputu