RENT A CAR AERODROM BEOGRAD 
Mnoge stvari koje svakodnevno koristimo uzimamo zdravo za gotovo, a jedna od njih je i auto radio. A slušamo ga stalno. Kod mnogih je čak podešen tako da kako uđu u auto i startuju motor, radio već počinje da svira. Jer danas je teško i zamisliti putovanje bez zvučnog zapisa na stereo uređaju vašeg vozila.
U stvari, muzika je neka vrsta oslonca gotovo svakog putovanja automobilom, bilo da je u pitanju kratka vožnja po gradu ili putovanje na velike udaljenosti. Zato smo rešili da tu nepravdu vezanu za zanemarivanje jedne tako važne stvari ispravimo, tako što ćemo se u ovom tekstu pozabaviti upravo kratkom istorijom auto radija.
Zanimljivo je napomenuti da auto radio, kada je prvi put došao na scenu, nije dobio baš toplu dobrodošlicu. Ali tada, sami radio uređaji nisu imali mnogo sličnosti sa zgodnim sistemima na instrument tabli koje smo kasnije upoznali i zavoleli.
Radio je počeo da pronalazi svoj glas ranih 1900-ih, i prema arhivi Union koledža u Šenektediju, država Njujork, prvi radio program emitovan je na Badnje veče 1906. godine. Do 1919. godine, magazin „Popular Mehaniks“ je predviđao da „praktična i korisna radio oprema za automobile nije tako daleko“, iako je prvobitna ideja uključivala minjaturne telefonske stubove na svakom uglu automobila, sa antenama nanizanim između njih. Ali nekako, taj dizajn se nikada nije sasvim primio... Baš čudno, jel'?
Kako su komercijalne radio stanice počele da se pojavljuju 1920-ih godina, ideja o prenosivoj muzici počela je da dobija maha. Ševrolet je bio prvi koji je izašao u javnost sa idejom o radiju u automobilu, ali taj aparat nije bio ni kompaktan, a ni jeftin. Prvi radio imao je cenu od 200 dolara – što je uporedivo sa oko 2.734 današnja dolara, dok je njegova antena pokrivala veći deo krova automobila.
Sam radio, zauzimao je značajnu količinu putničkog prostora, a zahtevao je i velike baterije, koje su bile zgurane ispod prednjeg sedišta. Da ne pričamo o takođe velikim zvučnicima koji su morali da se montiraju iza zadnjeg sedišta. Prosto da se zapitate da li ste radio ugradili u auto ili auto u radio?!
Ipak, uprkos svom rudimentarnom i glomaznom dizajnu, privukao je pažnju korisnika, jer je potreba za muzikom u automobilu očigledno postojala oduvek. Kako kaže „Literari Dajdžest“ iz septembra 1922. godine: „Instalacija ove opreme u Ševrolet automobil toliko je jednostavna, da možemo očekivati da ćemo u budućnosti videti mnogo slično opremljenih automobila“. O, da!
Prilagođeni radio uređaji postali su dostupni 1926. godine, ali su troškovi i tada bili ekvivalentni cifri od nekoliko hiljada dolara. Godine 1930. inženjer po imenu Pol Galvin je shvatio da bi se sasvim sigurno obogatio, ako bi mogao da pronađe način da radio uređaje učini pristupačnijim. Da bi finansirao svoj san, potrudio se da pronađe investitore, svoj izum ugradio je u svoj Studebejker, a zatim se odvezao na godišnji sastanak Udruženja proizvođača radija u Atlantik Sitiju, što je bio put od oko 1.300 kilometara.
Parkirajući svoj automobil ispred zgrade, Galvin je uključio radio i odmah počeo da prima porudžbine za svoj izum, koji je koštao manje od polovine ostalih na tržištu. Svoju kompaniju je nazvao „Motorola“, da dočara sliku zvuka u pokretu, u ona je postala jedan od najuspešnijih ranih proizvođača auto radija.
Dok su mnogi vozači oberučke prihvatili nove zvuke u svojim automobilima, drugi su bili zabrinuti zbog opasnosti koje oni predstavljaju. Protivnici ozvučenja su tvrdili da je ometao vozače i izazivao nesreće, dok je druga stvar koja ih je brinula bila da bi muzika mogla da uspava vozače.
Kada je „Autoklub“ u Njujorku sproveo anketu 1934. godine, 56% njegovih članova nazvalo je radio „opasnom smetnjom“. Da bi se suprotstavilo njihovoj zabrinutosti, „Udruženje proizvođača radija je istaklo da bi radio uređaji mogli biti korisni u upozoravanju vozača na loše vremenske prilike, a isto tako i da bi radio mogao da im pomogne da ostanu budni, kada su pospani.
I na našu radost, radio industrija je istrajala. Do kraja 1930-ih, proizvođači su radio aparate učinili bezbednijim dodavanjem funkcija kao što su tasteri koji su omogućavali vozačima da pristisnu unapred podešene stanice, umesto da moraju da skidaju pogled sa puta, da bi uključili svoje omiljene emisije. A do 1946 godine je čak devet miliona automobila imalo radio.
Kako su cene nastavile da padaju, a tehnologija postajala sve modernija, auto radio je postao standardni deo opreme. Do 1963. godine, više od 60% svih automobila na putu, bilo je opremljeno radio aparatima, a oko 1/3 kompletnog slušanja radija obavljala se u automobilima.
Od tada, pa do danas, videli smo dodavanje radija sa osam numera na instrument tabli, zatim kasetofona, CD plejera i sada MP3 plejera. 1950-ih, Krajsler je imao kratkotrajni eksperiment sa Hi-Fi fonografskim plejerima, ali to nije uspelo da zaživi.
Videli smo i pojavu FM radija, satelitskog radija i servisa za striming. Tehnologija će, naravno, nastaviti da se razvija, ali je sasvim sigurno da radio uređaji nikada neće nestati iz naših automobila. A ko bi to ikada i poželeo, zar ne?
U današnje vreme svi moderni automobili kao deo standardne opreme imaju i neku vrstu auto radija. Tako je i sa automobilima iz voznog parka rent a car agencije Unirent. A nama na kraju preostaje samo da vam u ime cele agencije poželimo prijatno putovanje.
Nova godina nije samo jedan običan datum više u kalendaru, to je vreme kada svet zastane na trenutak, osvetljen prazničnim lampicama, mirisima cimeta i kolača, i pesmama koje nas vraćaju u neka bezbrižnija vremena. Ko dolazi u to vreme u Srbiju avio prevozom zna da je rent a car aerodrom jednostavan početak prazničnih putovanja. Praznične gužve u saobraćaju su već svima normalne i očekivane.
Zimski meseci donose posebnu čar putovanja, a Srbija, sa svojim prelepim planinama i modernim skijalištima, nudi savršene destinacije za ljubitelje snežnih radosti. U ovom tekstu, bavićemo se najboljom opcijom za odlazak na skijališta Srbije. Mi mislimo da je to rent a car Beograd, a nadamo se da ćete do kraja ovog teksta tako misliti i vi...
Beograd je mesto mnogo čega – neiscrpne energije, životnih prilika, poslovnih mogućnosti, dobre zabave, prefinjenog stila i nadaleko poznatog šarma. Glavni grad Srbije je destinacija gde svako može da pronađe svoju inspiraciju, da uživa u jedinstvenom spoju tradicije i modernog, da istražuje bogatu kulturnu scenu, da oseti toplinu našeg gostoprimstva. Pitanje se samo nameće: “zašto sve to ne doživeti iz perspektive iznajmljenog luksuznog automobila?”
