Vino je jedno od najvećih uživanja u životu. Proizvodnja grožđa i vina se razlikuje od ostale poljoprivrede. Za dobro vino potrebno je znanje, ali i ljubav i posvećenost. Potrebno je i podneblje sa mnogo sunčevih dana, ali i tehnologija uzgajanja vinove loze i pravljenja vina.

 

Iznajmite vozilo i krenite na vinsku turu

Podneblje u Srbiji je idealno za proizvodnju vina. Ovde uspeva mnogo sorti, prave se i bela i crna vina, vinarija ima dosta, a u velikom naletu je takozvani vinski turizam. Za ljubitelje dobre kapljice se organizuju vinske ture prilikom kojih se probaju različita vina i gde može dosta da se nauči o njima.

Regioni u Srbiji gde se proizvode kvalitetna vina su:

• Palićko vinogorje
• Fruškogorsko vinogorje
• Vršačko vinogorje
• Smederevsko vinogorje
• Negotinsko vinogorje
• Knjaževačko vinogorje
• Župsko vinogorje

 

Od sorti grožđa od kojih se proizvode autohtona vina pomenućemo samo nekoliko: kaberne sovinjon, vranac, srpski rubin, crna tamjanika, italijanski rizling, šardone, muskat krokan, traminac, rajnski rizlinga, žilavka, smederevka, tamjanika.

Pre nego što krenete u posetu nekoj vinariji (nećemo u ovom tekstu da ističemo neku vinariju, ima ih toliko mnogo, da ćemo svakako neku zaboraviti, što ne bi bilo fer), potrebno je da organizujete svoj prevoz. Vožnja pod dejstvom alkohola ne dolazi u obzir. Možete prespavati u blizini vinarije, dosta njih i sami organizuju smeštaj, a možete da iznajmite vozilo sa vozačem koje će vas dovesti do mesta degustacije a posle vas (bezbedno) vratiti.

 

Degustacija vina

Kako bi se tehnologija unapredila i dobilo još kvalitetnije vino, važna je njegova degustacija. Degustacija vina rade stručnjaci enolozi, ali može biti vrlo zanimljivo hobi.

Svi volimo da popijemo čašu dobrog vina, ali degustacija vina je nešto drugo, nećemo preterati ako kažemo da je to nauka, na neki način čak i umetnost.

Postoji naizgled beskrajna raznolikost različitih vrsta vina koje dobar degustator mora da poznaje. Razlike između vina su  determisane brojem i vrstama grožđa koje se koriste za njihovo dobijanje.

Vezano za degustaciju postoji mnogo termina što može da izazove zbunjenost kod početnika.

Da pomenemo samo najvažnije:

• aroma vina je skup svih mirisa u vinu,
• ramnoteža vina – ramnoteža svih faktora (kiselost, zrelost grožnja, alkohol, tanin, kompleksnost ili zrelost vina) koje utiču na njegov kvalitet, aromu i ukus
• telo vina - odnosi se na uticaj alkohola na njegov ukus i miris
• godište berbe – veoma važan faktor koji označuje kada se bralo grožđe. Kvalitet grožđa nije isti svake godine, zavisi od padavina, broja sunčevih dana, itd.
• suvo vino je vino kome nedostaje slatkoće, usled manje šećera u njemu
• kiselo vino ima u sebi više kiseline i opor ukus

 

Na šta obratiti pažnju pri degustaciji vina

 

Izgled vina

Degustacija se počinje procenom njegovog izgleda. Čaša sa vinom se drži prema svetlosti i okreće se kako bi se tečnost promućkala. Prate se tragovi kapljica koje ostaju na staklu a koje se nazivaju “vinske noge” ili “vinske suze”. One ukazuju na kvalitet vina, više tragova znači veći kvalitet (mada to ne mora uvek da važi). 

Gleda se i boja. Mlađa bela vina su bleđa, a sa starošću njihova boja dobija na intenzitetu. Kod crnih vina je obratno, što su starija njihova boja je bleđa.

Iskusni degustatori po boji vina mogu da otkriju region gde je ono proizvedeno.

 

Miris

U degustaciji vina važi fraza „pola ukusa je u mirisu“. Vino koje loše miriše nije dobro.

Skup svih mirisa vina se naziva „buke“. Buke zavisi od sorte grožđa i tehnologije dobijanja vina.

Pravi znalci će u bukeu osetiti aromu cveća, voća, drveta ljubičice, narandže, jagode, lipe, cimeta, badema, itd,. Sa starenjem i zrenjem vina u bačvama i flašama, mirisi se menjaju. Arome cveća i voća nestaju, javljaju se mirisi gljiva, šumskog rastinja, čaja, paljevine, duvana, vanile, pa čak i životinjski mirisi divljači.

Da bi se mirisi oslobodili, čaša sa vinom treba da se zavrti. Početnici neće moći raspoznati puno mirisa, ovde je iskustvo veoma važno.

 

Ukus

Vino treba da se proba malim gutljajima koje treba zadržati i promućkati u usima. Treba dopustiti nervnim završecima na jeziku i desnima, a koji su odgovorni za čulo ukusa, da se naviknu na ukus.

Teži se identifikaciji „tela“ vina: koliko dugo njegov ukus ostaje u ustima, da li je on lagan ili težak, suv ili sladak.

Nije nepristojno da se prvi gutljaji ispljunu, čak i ispred vlasnika. Ako želite da probate više vrsta vina, onda je bolje da ispljunete gutljaje nego da ih progutate, pošto će vam se razni ukusi pomešati. Kada odaberete ukus koji vam se sviđa, onda slobodno krenite u pražnjenje boce.

 

I na kraju...

Nije cilj ovog teksta da preko noći postanete stručnjak za degustaciju vina. Postoji toliko različitih vina, sorti grožđa, tehnologija dobijanja, treba mnogo vremena, učenja i probanja različitih vrsta ovog božanskog pića.

Najsigurnije je da se na početku držite glavnih sorti i čistih vina, naučite da ih prepoznajete i “osetite”, pa onda postepeno krenite ka kompleksnijim vinima.

Veoma je važno razmenjivati iskustva sa iskusnijim degustatorima, enolozima i vlasnicima vinarija i vinograda. Postavljajte pitanja, razmenjujte iskustva, učite i pijte kvalitetna i dobra vina.

Vaša razišljanja i iskustva podelite sa nama u komentarima. 

 

---

Tagovi: degustacija vina | vinski turizam | vino | vinske ture | vinski turizam u Srbiji