Veštačka inteligencija se polako ali sigurno uvlači u sve pore naših života, pa tako i u automobile. Ipak, oslanjanje na ovu tehnologiju ima i neke nedostatke. Zato ćemo u ovom tekstu pokušati da istražimo da li je korišćenje veštačke inteligencije u automobilima bezbedno, ili nije.
S obzirom da veštačka inteligencija konstantno napreduje u modernom svetu, nije iznenađenje što se sve češće pojavljuje i u industriji, uključujući i automobilsku. Može se koristiti u dizajnu i proizvodnji automobila, ali sada je sve češće prisutna i u njihovim funkcijama. A da li je to zaista dobra ideja, ili katastrofa u najavi, videćemo…
Dok na putevima još uvek nema mnogo automatizovanih, samovozećih automobila, veštačka inteligencija već prisutna u određenim delovima onih modernijih. Trenutno se veštačka inteligencija najčešće vidi u električnim vozilima. Ovo uključuje ne samo električne automobile, već i motocikle i kombije. Neki proizvođači električnih vozila kao što je Tesla, imaju jasan fokus na integraciju veštačke inteligencije.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, 1.35 miliona ljudi godišnje pogine u saobraćajnim nesrećama širom sveta. Dnevno, to je šokantnih 3.700 ljudi! Saobraćajne nesreće nisu tako česte, ali, veštačka inteligencije može da utiče na njihovo sprečavanje.
Prevencija nesreća je ključni element u mnogim modernim automobilima današnjice. Na primer, Tesla ima funkciju poznatu kao pomoć pri izbegavanju sudara, koja pruža upozorenja o sudaru, kočenje u slučaju nužde, i predviđanje prepreka. Štaviše, autonomno kočenje u nuždi je korišćeno na komercijalnim i putničkim vozilima od 2013. godine, a postalo je obavezno na svim automobilima koji se prodaju u Evropi posle jula 2022. godine.
Kao deo svojih funkcija za sprečavanje sudara, veštačka inteligencija se može razviti da jednog dana prati i analizira ponašanje vozača na putu, kako bi se utvrdilo koje greške obično prave tokom vožnje. Možda vozač redovno naglo koči, ili ne koristi pokazivače pravca pri skretanju. Ove navike, veštačka inteligencija može da primeti i pomogne u sprečavanju vozača da doživi nesreću.
Putevi nisu uvek tako laki za navigaciju, posebno kada su vremenski uslovi loši. Ali, korišćenjem veštačke inteligencije, proces vožnje u opasnijim scenarijima mogao bi da se pojednostavi. Veštačka inteligencija se može pokazati korisnom kada morate da vozite kroz maglu, kišu, ili po neravnom terenu.
Štaviše, sposobnost veštačke inteligencije da predoseti opasnosti i izvrši podešavanja u realnom vremenu, može pomoći i pri kočenju. Možda se prebrzo približavate vozilu ispred vas ili semaforu, ili trenutni uslovi zahtevaju mnogo duži put kočenja. Sa veštačkom inteligencijom, vaše vozilo bi moglo da se usporava postepeno i bezbednije, kako bi se sprečile nesreće.
Tesla je na čelu korišćenja veštačke inteligencije u cilju autonomne vožnje. Pokrenuli su Autopilot 2014. godine, koji je poluautonomni sistem vožnje, sa nekim kvalitetima sličnim veštačkog inteligenciji. Od 2020. godine testira napredniju verziju pod nazivom Full Selef-Driving (potpuno autonomna vožnja), koja je je trenutno u javnoj beta fazi. Iako je bio izvor pomešanih mišljenja, zbog svojih veoma različitih performansi, činjenica da se oslanja na neuronsku mrežu koja zapravo omogućava sistemu da „uči“, je zaista izuzetno dostignuće.
Parkiranje ponekad može biti pravi izazov. Mnogi vozači udare ili ogrebu svoje vozilo pokušavajući da ga parkiraju na premali prostor, tako da posedovanje funkcije automatskog parkiranja može biti ogromna prednost. Parkiranje tako može biti mnogo bezbednije, ne samo za vozača, već i za pešake i druge parkirane automobile.
Dok mnoga vozila već imaju parking senzore koji ih obaveštavaju o udaljenosti od prepreke, neka takođe koriste spoljašnje kamere u kombinaciji sa svojim nizom senzora, da se parkiraju bez učešća vozača u tome.
U Teslinom slučaju, ova funkcija se zove Autopark, i sama će postaviti vozilo na određeno parking mesto. Međutim veštačka inteligencija ne igra nikakvu ulogu u samostalnom parkiranju. Teslini timovi rade na poboljšanju ove funkcije, tako da ćemo možda videti dalja poboljšanja kada ovu funkciju bude pokretala veštačka inteligencija.
Iako je trenuntno upotreba veštačke inteligencije u automobilima već impresivna, malo je verovatno da će se stvari tu zaustaviti. U budućnosti ćemo možda videti da se veštačka inteligencija koristi u automobilima za mnoge druge svrhe, uključujući:
# automatsku vožnju umesto čoveka
# inteligentnu komunikaciju sa drugim vozilima
# sprovođenje vozačkih ispita
# utvrđivanje da li su stariji pojedinci još uvek sposobni da budu na putu.
Sve ove karakteristike imaju potencijal da poboljšaju bezbednost i udobnost tokom vožnje, ali postoje neki važni faktori koje treba uzeti u obzir pre nego što uskočimo u svet vožnje sa veštačkom inteligencijom.
Iako bi sve upotrebe veštačke inteligencije koje smo naveli mogle da donesu mnogo dobrog, postoje i brojni rizici koje treba priznati kada su u pitanju automobili, počev od tehničkih grešaka. Pošto je veštačka inteligencija oblik tehnologije, podložna je sistemskim greškama. Iako se ovo može desiti i u automobilu bez veštačke inteligencije, oslanjanje na inteligentne mašine da nas čuvaju, moglo bi se pokazati opasnim, ako sama tehnologija zakaže.
Recimo, na primer, funkcija percepcije opasnosti, koju pokreće veštačka inteligencija vašeg automobila, prestane da radi dok ste na putu. Ako se oslanjate na to da vas vaš automobil upozori na rizike, možda ćete biti manje zabrinuti da ih sami tražite. Pa ako postoji sistemska greška koje niste svesni, lako biste se mogli izložiti opasnosti na putu.
U slučaju samovozećih automobila, rizici su možda, za neke, već očigledni. Šansa da se samovozeći automobil pokvari i izazove nesreću umesto da je spreči je veoma realna, posebno dok su sistemi za vožnju u eksperimentalnoj fazi.
Tu je i neispravna navigacija. Ako postavite odredište i sistem za navigaciju se pokvari, funkcija samovožnje može da vas odvede negde drugde, osim ako u sistem nije ugrađen senzor koji će sprečiti auto da vas odveze u provaliju, ili jezero. Sve su to ključne tačke koje ukazuju na to koliko se može verovati veštačkoj inteligenciji. Ako se o svemu dobro ne razmisli, može doći do mnogo problema, pa i dovesti ljude u opasnost.
Sve veće oslanjanje na veštačku inteligenciju za vožnju može prouzrokovati opšti pad veštine i odgovornosti vozača. Svi moramo da položimo vozački ispit pre nego što sami krenemo na put, ali takvi testovi i zahtevi vozača u celini mogu da smanje opreznost ako automatizovana vožnja postane uobičajena. Na kraju krajeva, ako automobil može lako da vozi umesto vas, koja je svrha učiti pravila vožnje?
Ipak, proći će još neko vreme pre nego što ovo postane standard. Malo je rent a car agencija koje se mogu pohvaliti nekim ovakvim modelom, ali su skoro svima uslovi najma isti. Ni Unirent se u tome ne razlikuje. Da bi mogao da iznajmi auto, vozač mora da ima 21 godinu, i validnu vozačku dozvolu staru najmanje dve godine. Sve o tome možete pročitati na našem sajtu, a za sva vaša pitanja, naše ljubazno osoblje uvek je tu za vas.
Srećan put!
Nova godina nije samo jedan običan datum više u kalendaru, to je vreme kada svet zastane na trenutak, osvetljen prazničnim lampicama, mirisima cimeta i kolača, i pesmama koje nas vraćaju u neka bezbrižnija vremena. Ko dolazi u to vreme u Srbiju avio prevozom zna da je rent a car aerodrom jednostavan početak prazničnih putovanja. Praznične gužve u saobraćaju su već svima normalne i očekivane.
Zimski meseci donose posebnu čar putovanja, a Srbija, sa svojim prelepim planinama i modernim skijalištima, nudi savršene destinacije za ljubitelje snežnih radosti. U ovom tekstu, bavićemo se najboljom opcijom za odlazak na skijališta Srbije. Mi mislimo da je to rent a car Beograd, a nadamo se da ćete do kraja ovog teksta tako misliti i vi...
Beograd je mesto mnogo čega – neiscrpne energije, životnih prilika, poslovnih mogućnosti, dobre zabave, prefinjenog stila i nadaleko poznatog šarma. Glavni grad Srbije je destinacija gde svako može da pronađe svoju inspiraciju, da uživa u jedinstvenom spoju tradicije i modernog, da istražuje bogatu kulturnu scenu, da oseti toplinu našeg gostoprimstva. Pitanje se samo nameće: “zašto sve to ne doživeti iz perspektive iznajmljenog luksuznog automobila?”